U toku poslednjih nekoliko godina učinjen je ogroman napredak u razvoju tehnologije slušnih aparata koji sada reprodukuju odličan kvalitet zvuka i izuzetno su male veličine, te su praktično nevidljivi.

Ranije se smatralo da osoba sa senzoneuralnim oštećenjem nije dobar kandidat za slušni aparat, pogotovo ako nema razumljivost govora, a kao kontraindikacija za upotrebu slušnog aparata važila je očuvanost niskofrekventnog spektra (oko 1500 Hz) ili mala tolerancija na jake zvuke. Takvi stavovi sada pripadaju prošlosti. Savremena tehnologija slušnih aparata danas dozvoljava njihovo uspešno podešavanje kod većine pacijenata sa ovim auditornim problemima. Praktično, svi slušni aparati nastoje da omoguće dobru i ugodnu čujnost osobi sa oštećenim sluhom, kako u tišini tako i u buci.

 

Poznata je činjenica da slušni aparat ne može da uspostavi normalan sluh. Uvo je isuviše kompleksno da bi se njegova funkcija mogla imitirati. Pri ovome treba stalno imati na umu da je mozak procesor za razumevanje govora. Nije realno očekivati da slušni aparat odmah restaurira razumevanje govora čim se stavi u uvo. Za uspostavljanje ovog procesa potrebno je nekoliko nedelja da mozak uskladi odnosno reguliše korist od uvođenja ovakvog pojačanja zvuka putem slušnog aparata. Slušni aparat drži mozak aktivnim pri procesu obrade zvuka. Slušni aparati takođe smanjuju nivo stresa tako što olakšavaju komunikaciju.

 

Međutim, slušni aparati imaju ograničenja. Kao što je ranije pomenuto, oni ne mogu restaurirati sluh. Takođe oni ne mogu "odseći" buku iz pozadine, koja i najčešće smeta u praćenju govora odnosno korišćenja korisnog signala. Oni mogu biti podešeni tako da efekat iz pozadine bude smanjen na najmanju moguću meru, ali potpuna ekstrakcija ukupne buke iz pozadine nije moguća. Veoma često pozadinsku buku predstavlja govor drugih ljudi.

 

Savremeni digitalni slušni aparati mogu analizirati dolazeći signal, pojačati zvuk koji ima karakteristike govora, a u isto vreme i smanjiti zvuke koji ne predstavljaju govorni signal. Slušni aparati povećavaju svesnost za zvuk uključujući i zvuke koji nisu poželjni. Na primer, većina ljudi oštećenog sluha zaboravlja da i koraci imaju zvuk, motor frižidera, ventilator kompjutera. Slušni aparati ponovo uvode ove zvuke na oštećeno uvo dok mozak obrađuje ovakvo pojačanje zvuka. Mozak istovremeno u jednom svom delu vrši analizu onih zvukova koji mogu biti ignorisani.