Naša ćerka Elena Knežević je rodjena 08.05.2002. godine. Vrlo brzo nakon njenog rođenja primetili smo da ona ne reaguje na jake zvukove i odučili smo da proverimo njen sluh. U Poljskoj smo na njihovoj klinici uradili audiometriju i otkriveno je oštećenje sluha a po povratku u Beograd to je potvrđeno i na Klinici za ORL i MFH. Kao i svi roditelji, hteli smo to još jednom da proverimo i budemo sigurni pa smo odveli Elenu u Nemačku. Na Univerzitetskoj klinici u Minhenu su nam još jednom potvrdili da Elena ne čuje dobro.

 

Moram da istaknem da nismo gubili vreme i nismo se predali već smo se odmah organizovali i krenuli u rehabilitaciju i rad sa njom. Uz savet surdoaudiologa mi smo amplifikovali Elenu i započeli rehabilitaciju sluha i govora sa Oticon Sumo slušnim aparatima. Uz pomoć Oticon Sumo aparata, rehabilitacije i posvećenog rada sa Elenom, stvari su počele da se menjaju i javljaju se reakcije na zvuk, prve reči i rečenice. To je bio znak da smo na pravom putu i nastavili smo da se borimo za Elenu.

 

Nismo je izolovali od ostale dece već naprotiv, ona je kao i sva deca išla u redovan vrtić (već sa 3 godine), išla je u park, družila se sa drugom decom, sa starijom ćerkom išla na rođendane... Ponašali smo se potpuno normalno ali smo sa njom mnogo više radili nego što smo sa starijom ćerkom koja nema oštećenje sluha.

 

Sada Elena ima 14 godina, ide u redovnu školu „Jelena Ćetković“ i odličan je đak. Zahvaljujući rehabilitaciji, upornom radu i slušnim aparatima, koje smo menjali u skladu sa njihovim razvojem i napredovanjem, Elena sada potpuno normalno funkcioniše. Savet svim roditeljima koji se nađu u sličnoj situaciji je da se ne predaju i da budu uporni, da ne gube dragoceno vreme i da odmah nakon što se utvrdi oštećenje sluha reaguju i krenu u rehabilitaciju sa slušnim aparatima.